Fruška gora koja okuplja, povezuje i otvara prostor za sve

OD ŠUMSKE TRPEZE DO INKLUZIVNOG TURIZMA

„Šumska gozba“ na Ranču Čarobna šuma bila je prilika da se priroda Fruške gore doživi kroz ukuse, druženje i lokalnu ponudu, ali iza ovakvih događaja postoji i šira turistička ideja. Savremeni turizam sve više podrazumeva dostupnost, održivost i uključivanje različitih grupa posetilaca.

Nije dovoljno da određena destinacija bude lepa i atraktivna. Važno je i da informacije o njoj budu dostupne, razumljive i prilagođene različitim korisnicima.

• Šta znači imati prelepu stazu ako do nje ne može svako da dođe?

• Kako prirodu mogu da dožive osobe sa različitim vrstama invaliditeta?

• I na koji način tehnologija može da pomogne da informacije o prostoru budu razumljive i dostupne što većem broju ljudi?

KALEIDO na ova pitanja pokušava da odgovori kroz konkretna rešenja.

Jedan od prvih praktičnih koraka projekta u Srbiji jeste inkluzivna QR info tabla postavljena na Iriškom vencu, na području Fruške gore.

Tabla je zamišljena kao savremeni informacioni punkt koji prirodne lepote, staze i informacije o Nacionalnom parku „Fruška gora“ približava posetiocima sa različitim potrebama.

Posebnu dimenziju predstavlja primena veštačke inteligencije, koja omogućava prilagođavanje sadržaja korisniku – kroz funkcije poput glasovnih opisa i jednostavnijeg, prilagođenog prikaza informacija. Tehnologija tako ne postaje cilj sama po sebi, već postaje alat koji pomaže da priroda bude dostupnija.

ČAROBNA ŠUMA – MESTO GDE SE IDEJA PRETVARA U DOŽIVLJAJ

U tom kontekstu, ovogodišnja „Šumska gozba“ u Ranču Čarobna šuma dobija još jednu dimenziju. Jer inkluzivni turizam nije samo pitanje infrastrukture. To je i pitanje pripadanja.

• Ko može da dođe?

• Ko može da učestvuje?

• Ko može da razume informacije?

• Ko može da doživi prirodu?

• I, možda najvažnije – da li se svaki posetilac oseća kao dobrodošao deo tog prostora?

Odgovori na ova pitanja oblikuju turizam budućnosti.

Turizam u kojem se lepota prirode ne odvaja od održivosti, a održivost od uključivosti.

Za one koji Frušku goru žele da upoznaju izletnički, Iriški venac može biti polazna tačka za istraživanje različitih prirodnih, kulturnih i turističkih sadržaja. U neposrednom okruženju nalaze se Informativni centar Nacionalnog parka „Fruška gora“ i spomenik „Sloboda“, dok širi prostor Iriga otvara mogućnost za upoznavanje sa vinskom tradicijom, gastronomijom i kulturnim nasleđem ovog dela Srema.

Među sadržajima i rutama koje se promovišu kroz aktivnosti Razvojnog centra Vojvodine nalaze se i koncepti koji povezuju ekologiju, prirodu i lokalnu zajednicu, poput rute „Života među drvećem“. Tako jedan izlet može prerasti u mnogo više od obične šetnje, u upoznavanje jednog prostora.

OD LOKALNE IDEJE DO EVROPSKE SARADNJE

KALEIDO pokazuje i kako međunarodni projekti mogu da dobiju svoj konkretan izraz upravo na lokalnom nivou. U Srbiji se projekat realizuje kroz aktivnosti Razvojnog centra Vojvodine, uz saradnju i institucionalnu podršku relevantnih pokrajinskih i turističkih institucija, a međunarodna dimenzija projekta omogućava razmenu iskustava sa partnerima iz različitih evropskih sredina.

Ideja je da se iskustva ne zadrže samo na papiru, već da se ono što je već primenjeno i pokazalo se korisnim u jednoj sredini može sagledati, prilagoditi i primeniti u drugoj.

Upravo je razmena znanja jedan od važnih elemenata evropskih projekata.

Nekada je to nova digitalna tehnologija.

Nekada model za razvoj turističke rute.

Nekada način uključivanja građana.

A nekada – jednostavno – ideja kako da se određeni prostor učini pristupačnijim.

VAŽNI SU I LJUDI KOJI ĆE TE IDEJE NASTAVITI

Posebna dimenzija ovakvih projekata jeste uključivanje mladih.

Rad na evropskim projektima nije samo pitanje finansiranja i administracije. On podrazumeva ljude koji umeju da prepoznaju lokalni problem, osmisle rešenje, pronađu partnere i ideju pretvore u projekat. Kroz aktivnosti Razvojnog centra Vojvodine, mladi i omladinski radnici imaju priliku da se upoznaju sa pisanjem i sprovođenjem međunarodnih projekata, digitalnim alatima i temama socijalne inkluzije, čime evropska saradnja dobija još jednu važnu dimenziju. Znanje ostaje ljudima. A ljudi to znanje mogu da vrate svojoj zajednici.

NOVI POGLED NA TURIZAM

Možda je upravo to jedna od najvažnijih poruka koju sa sobom nose „Šumska gozba“ i projekat KALEIDO.

Turizam nije samo pitanje broja posetilaca.

On je pitanje iskustva.

Pitanje dostupnosti.

Pitanje toga da li će neko moći da pronađe informaciju, razume je, stigne do određene lokacije i zaista uživa u prostoru koji posećuje.

Zato inkluzivni turizam nije samo dodatak turističkoj ponudi. On predstavlja drugačiji način razmišljanja o destinaciji.

FRUŠKA GORA KOJA SE NE SAMO POSEĆUJE, VEĆ DELI

Od Ranča Čarobna šuma u Vrdniku do Iriškog venca, od lokalne gastronomije do digitalnih tehnologija, priča o Fruškoj gori danas može da se ispriča na mnogo načina. Može kroz šumu, kroz hranu, vino, kulturno nasleđe, ali i kroz turističke rute. naravno tu je i tehnologija koja omogućava da informacije budu dostupnije.

„Šumska gozba“ pokazala je jednu, neposrednu stranu Fruške gore – onu koja okuplja ljude oko prirode i lokalnih vrednosti.

KALEIDO otvara još jedno pitanje – kako da ta priroda i te vrednosti budu dostupne svima?

Odgovor se možda nalazi upravo u spoju tradicije i novih tehnologija.

U spoju lokalne zajednice i evropske saradnje.

U ljudima koji čuvaju ono što imamo, ali istovremeno traže nove načine da to podele sa drugima.

Teddy Media

Vidi dalje. Razumi više.

Postoje ukusi koji nas vrate u detinjstvo. Dovoljan je jedan miris iz rerne, poznato testo pod rukama ili prvi zalogaj kolača da se pred nama pojavi kuhinja iz nekog davnog vremena. Za žene okupljene u udruženjima sa područja Banata, štrudla je upravo takva uspomena – ali i mnogo više od toga. Ona je deo tradicije, druženja i priče koja se prenosi sa majke na ćerku, sa bake na unuku, ali i sa jedne žene na drugu.

U Dolovu se ova tradicija s posebnom toplinom neguje zahvaljujući radu Udruženja žena „Dolovke“. Njihova čuvena štrudla postala je prepoznatljiv simbol mesta, a Štrudlijada, koja se održava već 27 godina, svedoči o istrajnosti u očuvanju i prenošenju ove dragocene kulinarske tradicije.

Katica Smiljković, predsednica udruženja sa ponosom kaže:

„Štrudlu obožavam i da mesim i da jedem. Meni to znači zato što je predstavljena kao neki znak Vojvodine, kao neki znak Banata.“

A da se tradicija zaista uči od drugih žena, potvrđuje Snežana Danilov. Kada je došla u udruženje, mnogo toga je tek učila. Među tim veštinama bila je i priprema štrudle:

„Pa sam od njih naučila kako se mese štrudle. I onda nam je prethodna predsednica, Dragana, rekla jedan, kako da kažem, univerzalni recept, da mesimo svi po tom receptu. I od tad tako mesim, i stvarno, štrudle su nam prelepe.“

Slična priča o ljubavi prema tradicionalnim kolačima i očuvanju kulinarskog nasleđa živi i u Kačarevu, kroz rad Udruženja žena „Etno kutak“, čije su članice Milica Vučković i Olivera Đelinović. Svaka od njih na svoj način čuva i prenosi umeće pripreme starinskih poslastica, povezujući porodičnu tradiciju sa novim iskustvima stečenim kroz rad u udruženju.

Milica Vučković ističe da se:

starinski kolači, uprkos sve bogatijoj ponudi savremenih poslastica, i dalje rado traže,

jer svojim ukusom vraćaju u detinjstvo i podsećaju na toplinu porodičnog doma.

Olivera Đelinović svoje prve recepte nasledila je od bake i majke, a kroz druženje i zajednički rad u Udruženju žena „Etno kutak“ iz Kačareva, upoznala je i nove recepte, obogaćujući tako svoje znanje i kulinarsko umeće.

Upravo u tim susretima tradicija dobija novi život. Recepti se ne čuvaju samo na požutelim stranicama starih svezaka, već se prenose kroz razgovore, zajedničku pripremu kolača i razmenu iskustava. Svaka žena u tu priču unosi deo svog porodičnog nasleđa, poneki lični trik i uspomenu koja se krije iza određenog ukusa. Tako se kulinarsko umeće prenosi od kuće do kuće, od majke i bake do mlađih generacija, ali i od žene do žene, povezujući različite porodice i generacije.

Na taj način, starinski kolači postaju mnogo više od poslastica – oni su čuvari uspomena, svedoci nekadašnjeg načina života i simbol zajedništva. Njihova vrednost nije samo u pažljivo odmerenim sastojcima i umeću pripreme, već i u pričama, emocijama i porodičnim vezama koje svaki recept nosi sa sobom. Upravo zato ovi ukusi opstaju uprkos vremenu koje donosi nove trendove: jer se iza svakog starinskog kolača krije priča koja zaslužuje da bude sačuvana i ispričana ponovo.

RECEPT KOJI SE PRENOSI

Testo, fil, razvlačenje, uvijanje i pečenje – tako izgleda put do štrudle, ali ono najvažnije ne može se izmeriti vagom.

Iako nismo zabeležili recept sa tačnim količinama sastojaka, ne želimo da ga dopunjavamo pretpostavkama i predstavljamo kao izvorni recept „Dolovki“. Ono što iz njihovih priča posebno ostaje jeste da se tajne dobre štrudle ne kriju samo u zapisanim merama, već i u iskustvu, veštim rukama i znanju koje se s ljubavlju prenosi s jedne žene na drugu, čuvajući tako duh tradicije i ukus nekih davnih vremena.

Katica Smiljković se tog ukusa seća još iz detinjstva:

„Toga se sećam kao dete, tako da ovde kad sam došla ja sam to okusila i nastavila.“

A da se štrudla „Dolovki“ ne priprema samo da bi se sačuvao stari recept, već i da bi se u njenom ukusu uživalo i van porodičnog doma, potvrđuje i veliko interesovanje posetilaca. I ove godine na Štrudlijadi je prodato oko 1.500 štrudli, a mnogi su u Dolovo dolazili iz Beograda i drugih krajeva, vođeni željom da probaju ovu nadaleko poznatu poslasticu. I ove godine, štrudla ostaje mnogo više od tradicionalnog kolača – ona je povod za susrete, okupljanje i povratak ukusima koji se pamte. Jer, kada se nešto priprema s ljubavlju i nosi priču jednog mesta, njegov miris i ukus lako pronađu put do ljudi, ma koliko daleko živeli.

OD KUHINJE DO ŠTRUDLIJADE

Za žene iz udruženja priprema nije samo posao. To je zajedničko vreme, razgovor i osećaj da se nešto važno radi zajedno.

Snežana Danilov kaže:

„Pa ovo lepo druženje, sve su žene uvijek nasmene, mi dođemo uvijek da se lepo družimo, da se ispričamo i da uradimo ono što je predsednica zamislila.“

Zato štrudla na njihovim stolovima nije samo kolač. Ona je rezultat rada desetina žena, njihovog iskustva i zajedništva.

Vera Jovanović zato ima jednostavnu poruku mlađim generacijama:

„Svaka mlada žena treba da nauči da mesi i hleba i to je i zdravo, kao i štrudlu i kolač.“

Jer dok god postoji neko ko želi da nauči kako se razvlači testo, koliko ljubavi treba uneti u fil i kako se prepoznaje pravi trenutak kada je štrudla gotova – tradicija nije završena. Ona se upravo tada ponovo rađa. Iz jedne stare sveske, jedne majčine kuhinje i jednih vrednih ruku – nastaje ukus koji pamte generacije.

Posebnu zahvalnost za saradnju dugujemo udruženjima žena koja su svojim neprocenjivim trudom i posvećenošću obogatila naš rad: Udruženju žena „Pančevke“ iz Gornjeg grada u Pančevu, Udruženju žena „Omoljčanke“ iz Omoljice, Udruženju žena „Etno kutak 2015“ iz Kačareva, Udruženju žena „Neolit“ iz Starčeva, kao i Udruženju žena „Dolovke“ iz Dolova. Vaša posvećenost očuvanju tradicije i kulturnog nasleđa daje posebnu vrednost našim zajedničkim pričama, a radujemo se novim susretima i budućim projektima!

Dolazak leta za mnoge znači planiranje putovanja, traženje savršene plaže i odbrojavanje dana do odmora. Ali za vlasnike pasa postoji još jedno važno i lepo pitanje: šta ćemo sa našim četvoronožnim članom porodice — i zašto ga ne bismo poveli sa sobom?

Naš odgovor je jednostavan i pun radosti: ako je pas zdrav, ako mu putovanje prija i možemo da mu obezbedimo bezbedan i prijatan boravak, obavezno ga povedimo sa sobom!

Pas nije obaveza koju ostavljamo kada počinje naš odmor. On je deo porodice, naš verni saputnik kroz svakodnevni život i neko ko sa nama deli i najlepše i najteže trenutke. Zato je sasvim prirodno da i odmor delimo zajedno.

Naravno, letovanje sa psom zahteva malo više planiranja — ali to planiranje donosi mnogo više radosti nego brige. I upravo ono omogućava da odmor bude opušten, siguran i ispunjen — i za nas i za našeg ljubimca.

Odmor je najlepši kada smo zajedno

Psi ne razumeju zašto smo jednog dana spakovali kofere, a njih ostavili kod nekoga. Oni ne znaju za „odmor“ i ne broje dane do povratka. Za njih je najvažnije samo jedno — da su uz svoje ljude.

Zato, kada god je moguće, najlepše je da putujemo zajedno.

Zajedničke jutarnje šetnje pored mora, istraživanje novih mesta, igra u prirodi, odmor u hladu i večernje šetnje dok sunce zalazi postaju uspomene koje greju srce još dugo nakon povratka.

A našem psu? Njemu je često dovoljno samo jedno — da smo tu, zajedno.

Da li je svaki pas spreman za putovanje?

Pre polaska važno je nežno i iskreno razmisliti o njegovim potrebama.

Neki psi obožavaju vožnju, nove mirise i avanture. Drugi su osetljiviji i više vole poznato okruženje i mir.

Zato pre puta obratite pažnju na:

• temperament psa – kako reaguje na nove ljude, mesta i zvukove;
• zdravstveno stanje – posebno ako je pas stariji, veoma mlad ili ima zdravstvene probleme;
• podnošenje vrućine – naročito kod pasa sa kratkom njuškom;
• navike i socijalizaciju – da li je navikao na vožnju i promene.

Ako je potrebno, putovanje se može prilagoditi njegovom ritmu. Češće pauze, kraća vožnja u najtoplijem delu dana i dovoljno vode čine ogromnu razliku.

Ne treba pas da se prilagođava našem odmoru po svaku cenu — već odmor treba da organizujemo tako da i njemu bude lepo i sigurno.

More može biti prelepa avantura za psa

Nova sredina za psa je čitav svet novih mirisa, zvukova i uzbuđenja.

Šetnja obalom, istraživanje prirode, igra u plićaku ili jednostavno ležanje pored vlasnika u hladu mogu postati njegovi najsrećniji trenuci.

Naravno, važno je poštovati pravila plaže i birati mesta na kojima su psi dobrodošli. Sve je više smeštaja i plaža prilagođenih ljubimcima, pa uz malo planiranja možemo napraviti pravi pet-friendly odmor.

Bezbednost je najvažnija — uz puno ljubavi i pažnje

Letovanje sa psom ne znači samo poneti njegovu igračku i krenuti. Potrebno je malo dodatne brige kako bi sve bilo bezbrižno i lepo.

Sveža voda je obavezna

Pas ne treba da pije morsku vodu. Slana voda može izazvati nelagodnost, povraćanje i dehidraciju.

Zato uvek nosite dovoljno sveže vode i prenosivu činiju i nudite mu vodu redovno — čak i kada deluje da nije žedan.

Čuvajte njegove šapice

Vreo pesak i asfalt mogu brzo da opeku osetljive jastučiće.

Najtopliji deo dana nije vreme za duge šetnje. Birajte jutro i veče, kada je sve prijatnije i nežnije.

Jednostavno pravilo: ako je podloga prevruća za vašu ruku, prevruća je i za njegove šape.

Hladovina je obavezna, ne luksuz

Pas mora imati mesto gde može da se rashladi i odmori.

Suncobran, prirodna hladovina, rashladna podloga i stalna dostupnost vode čine ogromnu razliku. Posebno pažljivi budite sa psima koji teže podnose vrućinu.

Najlepši trenuci su rano ujutru i kasnije popodne ili veče, kada sve diše mirnije.

More je divno, ali traži pažnju

Morski ježevi, oštre stene, meduze i razni predmeti u plićaku mogu povrediti radoznalog psa.

Zato ga uvek pratite i ne dozvoljavajte mu da sam istražuje nepoznatu obalu. Posle kupanja obavezno pregledajte šape i kožu.

I zapamtite — nisu svi psi sigurni plivači, čak i ako deluju samouvereno.

Šta spakovati za psa?

Njegov kofer možda nije veliki, ali je pun važnih i dragih stvari:

• sveža voda i prenosiva činija;
• njegova uobičajena hrana;
• povodac i rezervna ogrlica;
• peškir ili prostirka;
• omiljena igračka;
• kesice za higijenu;
• osnovni pribor za prvu pomoć;
• zaštita od spoljašnjih parazita;
• dokumentacija i podaci o vakcinaciji;
• prsluk za plivanje ako je potreban.

I možda najvažnije — njegova rutina i poznate stvari koje mu daju osećaj sigurnosti i mira.

Ne mora svaki trenutak biti na plaži

Odmor sa psom ne znači da morate ceo dan provesti pored mora.

Naprotiv, najlepši dani su često oni jednostavni: jutarnja šetnja, lagani doručak, odmor u hladu, kratka igra i večernja šetnja dok se dan smiruje.

Važno je da usporimo i uživamo u trenutku — bez žurbe i pritiska.

A možda nas upravo to naši psi i uče.

Pas nije nešto što ostavljamo da bismo mi uživali

Naravno, postoje situacije kada putovanje za psa nije dobro rešenje. Ako je bolestan, pod velikim stresom ili bi mu putovanje i vrućina predstavljali rizik, tada je najodgovornije obezbediti mu sigurnu i nežnu brigu kod kuće.

Ali kada pas može bezbedno da putuje i kada smo spremni da odmor prilagodimo i njemu, zašto bismo ga ostavljali?

Godišnji odmor tada ne znači razdvajanje.

On može da znači zajedničke dane na novom mestu, ispunjene radošću, mirisom mora i novim uspomenama.

Jer porodica ide zajedno

Kada kažemo da je pas član porodice, to treba i da živimo.

To znači da ga uključujemo u svoj život koliko god možemo — u šetnje, izlete, vikende, putovanja i, kada su uslovi dobri, u godišnji odmor.

Da, potrebno je malo više organizacije.

Da, možda ćemo birati smeštaj koji prima ljubimce i prilagođavati planove.

Ali zauzvrat dobijamo nešto neprocenjivo: odmor na kojem niko ne nedostaje.

Jer kada već imamo priliku da pobegnemo od svakodnevice i stvorimo nove uspomene — najlepše je kada ih stvaramo zajedno.

Ako možemo bezbedno da povedemo svog psa, povedimo ga. Neka i on oseti more, pesak pod šapama, vetar u krznu i svu radost putovanja.

Jer naši psi ne traže mnogo. Traže samo nas — i mesto pored nas.