Fruška gora koja okuplja, povezuje i otvara prostor za sve

OD ŠUMSKE TRPEZE DO INKLUZIVNOG TURIZMA

„Šumska gozba“ na Ranču Čarobna šuma bila je prilika da se priroda Fruške gore doživi kroz ukuse, druženje i lokalnu ponudu, ali iza ovakvih događaja postoji i šira turistička ideja. Savremeni turizam sve više podrazumeva dostupnost, održivost i uključivanje različitih grupa posetilaca.

Nije dovoljno da određena destinacija bude lepa i atraktivna. Važno je i da informacije o njoj budu dostupne, razumljive i prilagođene različitim korisnicima.

U Srbiji se projekat KALEIDO sprovodi kroz rad Razvojnog centra Vojvodine, u partnerstvu sa pokrajinskim institucijama i Turističkom organizacijom Vojvodine.
Projekat istovremeno povezuje lokalne inicijative sa evropskim iskustvima.
Kroz međunarodnu saradnju i susrete sa partnerima iz drugih evropskih zemalja, razmenjuju se iskustva i modeli koji mogu doprineti razvoju turizma koji je pristupačniji, održiviji i otvoreniji za različite grupe posetilaca.
Upravo takva saradnja pokazuje da se velike evropske ideje često najbolje vide kroz male, konkretne promene na terenu.
Jedna tabla.
Jedna pristupačnija informacija.
Jedna staza koju neko sada može lakše da razume.
Jedan prostor u kojem se više ljudi može osećati dobrodošlo.

OD LOKALNE PRIČE DO EVROPSKE IDEJE

ČAROBNA ŠUMA – MESTO GDE SE IDEJA PRETVARA U DOŽIVLJAJ

U tom kontekstu, ovogodišnja „Šumska gozba“ u Ranču Čarobna šuma dobija još jednu dimenziju. Jer inkluzivni turizam nije samo pitanje infrastrukture. To je i pitanje pripadanja.

• Ko može da dođe?

• Ko može da učestvuje?

• Ko može da razume informacije?

• Ko može da doživi prirodu?

• I, možda najvažnije – da li se svaki posetilac oseća kao dobrodošao deo tog prostora?

Odgovori na ova pitanja oblikuju turizam budućnosti.

Turizam u kojem se lepota prirode ne odvaja od održivosti, a održivost od uključivosti.

Za one koji Frušku goru žele da upoznaju izletnički, Iriški venac može biti polazna tačka za istraživanje različitih prirodnih, kulturnih i turističkih sadržaja. U neposrednom okruženju nalaze se Informativni centar Nacionalnog parka „Fruška gora“ i spomenik „Sloboda“, dok širi prostor Iriga otvara mogućnost za upoznavanje sa vinskom tradicijom, gastronomijom i kulturnim nasleđem ovog dela Srema.

OD LOKALNE IDEJE DO EVROPSKE SARADNJE

KALEIDO pokazuje i kako međunarodni projekti mogu da dobiju svoj konkretan izraz upravo na lokalnom nivou. U Srbiji se projekat realizuje kroz aktivnosti Razvojnog centra Vojvodine, uz saradnju i institucionalnu podršku relevantnih pokrajinskih i turističkih institucija, a međunarodna dimenzija projekta omogućava razmenu iskustava sa partnerima iz različitih evropskih sredina.

Ideja je da se iskustva ne zadrže samo na papiru, već da se ono što je već primenjeno i pokazalo se korisnim u jednoj sredini može sagledati, prilagoditi i primeniti u drugoj.

Upravo je razmena znanja jedan od važnih elemenata evropskih projekata.

Nekada je to nova digitalna tehnologija.

Nekada model za razvoj turističke rute.

Nekada način uključivanja građana.

A nekada – jednostavno – ideja kako da se određeni prostor učini pristupačnijim.

VAŽNI SU I LJUDI KOJI ĆE TE IDEJE NASTAVITI

Posebna dimenzija ovakvih projekata jeste uključivanje mladih.

Rad na evropskim projektima nije samo pitanje finansiranja i administracije. On podrazumeva ljude koji umeju da prepoznaju lokalni problem, osmisle rešenje, pronađu partnere i ideju pretvore u projekat. Kroz aktivnosti Razvojnog centra Vojvodine, mladi i omladinski radnici imaju priliku da se upoznaju sa pisanjem i sprovođenjem međunarodnih projekata, digitalnim alatima i temama socijalne inkluzije, čime evropska saradnja dobija još jednu važnu dimenziju. Znanje ostaje ljudima. A ljudi to znanje mogu da vrate svojoj zajednici.

NOVI POGLED NA TURIZAM

Možda je upravo to jedna od najvažnijih poruka koju sa sobom nose „Šumska gozba“ i projekat KALEIDO.

Zato inkluzivni turizam nije samo dodatak turističkoj ponudi. On predstavlja drugačiji način razmišljanja o destinaciji.

FRUŠKA GORA KOJA SE NE SAMO POSEĆUJE, VEĆ DELI

Od Ranča Čarobna šuma u Vrdniku do Iriškog venca, od lokalne gastronomije do digitalnih tehnologija, priča o Fruškoj gori danas može da se ispriča na mnogo načina. Može kroz šumu, kroz hranu, vino, kulturno nasleđe, ali i kroz turističke rute. naravno tu je i tehnologija koja omogućava da informacije budu dostupnije.

„Šumska gozba“ pokazala je jednu, neposrednu stranu Fruške gore – onu koja okuplja ljude oko prirode i lokalnih vrednosti.

KALEIDO otvara još jedno pitanje – kako da ta priroda i te vrednosti budu dostupne svima?

Odgovor se možda nalazi upravo u spoju tradicije i novih tehnologija.

U spoju lokalne zajednice i evropske saradnje.

U ljudima koji čuvaju ono što imamo, ali istovremeno traže nove načine da to podele sa drugima.

Teddy Media

Vidi dalje. Razumi više.

Postoje ukusi koji nas vrate u detinjstvo. Dovoljan je jedan miris iz rerne, poznato testo pod rukama ili prvi zalogaj kolača da se pred nama pojavi kuhinja iz nekog davnog vremena. Za žene okupljene u udruženjima sa područja Banata, štrudla je upravo takva uspomena – ali i mnogo više od toga. Ona je deo tradicije, druženja i priče koja se prenosi sa majke na ćerku, sa bake na unuku, ali i sa jedne žene na drugu.

https://youtu.be/_VYl5J7LrGg

Katica Smiljković, predsednica udruženja sa ponosom kaže:

A da se tradicija zaista uči od drugih žena, potvrđuje Snežana Danilov. Kada je došla u udruženje, mnogo toga je tek učila. Među tim veštinama bila je i priprema štrudle:

Slična priča o ljubavi prema tradicionalnim kolačima i očuvanju kulinarskog nasleđa živi i u Kačarevu, kroz rad Udruženja žena „Etno kutak“, čije su članice Milica Vučković i Olivera Đelinović. Svaka od njih na svoj način čuva i prenosi umeće pripreme starinskih poslastica, povezujući porodičnu tradiciju sa novim iskustvima stečenim kroz rad u udruženju.

Milica Vučković ističe da se:

jer svojim ukusom vraćaju u detinjstvo i podsećaju na toplinu porodičnog doma.

Upravo u tim susretima tradicija dobija novi život. Recepti se ne čuvaju samo na požutelim stranicama starih svezaka, već se prenose kroz razgovore, zajedničku pripremu kolača i razmenu iskustava. Svaka žena u tu priču unosi deo svog porodičnog nasleđa, poneki lični trik i uspomenu koja se krije iza određenog ukusa. Tako se kulinarsko umeće prenosi od kuće do kuće, od majke i bake do mlađih generacija, ali i od žene do žene, povezujući različite porodice i generacije.

Na taj način, starinski kolači postaju mnogo više od poslastica – oni su čuvari uspomena, svedoci nekadašnjeg načina života i simbol zajedništva. Njihova vrednost nije samo u pažljivo odmerenim sastojcima i umeću pripreme, već i u pričama, emocijama i porodičnim vezama koje svaki recept nosi sa sobom. Upravo zato ovi ukusi opstaju uprkos vremenu koje donosi nove trendove: jer se iza svakog starinskog kolača krije priča koja zaslužuje da bude sačuvana i ispričana ponovo.

RECEPT KOJI SE PRENOSI

Testo, fil, razvlačenje, uvijanje i pečenje – tako izgleda put do štrudle, ali ono najvažnije ne može se izmeriti vagom.

Iako nismo zabeležili recept sa tačnim količinama sastojaka, ne želimo da ga dopunjavamo pretpostavkama i predstavljamo kao izvorni recept „Dolovki“. Ono što iz njihovih priča posebno ostaje jeste da se tajne dobre štrudle ne kriju samo u zapisanim merama, već i u iskustvu, veštim rukama i znanju koje se s ljubavlju prenosi s jedne žene na drugu, čuvajući tako duh tradicije i ukus nekih davnih vremena.

Katica Smiljković se tog ukusa seća još iz detinjstva:

„Toga se sećam kao dete, tako da ovde kad sam došla ja sam to okusila i nastavila.“

A da se štrudla „Dolovki“ ne priprema samo da bi se sačuvao stari recept, već i da bi se u njenom ukusu uživalo i van porodičnog doma, potvrđuje i veliko interesovanje posetilaca. I ove godine na Štrudlijadi je prodato oko 1.500 štrudli, a mnogi su u Dolovo dolazili iz Beograda i drugih krajeva, vođeni željom da probaju ovu nadaleko poznatu poslasticu. I ove godine, štrudla ostaje mnogo više od tradicionalnog kolača – ona je povod za susrete, okupljanje i povratak ukusima koji se pamte. Jer, kada se nešto priprema s ljubavlju i nosi priču jednog mesta, njegov miris i ukus lako pronađu put do ljudi, ma koliko daleko živeli.

OD KUHINJE DO ŠTRUDLIJADE

Za žene iz udruženja priprema nije samo posao. To je zajedničko vreme, razgovor i osećaj da se nešto važno radi zajedno.

Snežana Danilov kaže:

Zato štrudla na njihovim stolovima nije samo kolač. Ona je rezultat rada desetina žena, njihovog iskustva i zajedništva.

Vera Jovanović zato ima jednostavnu poruku mlađim generacijama:

Jer dok god postoji neko ko želi da nauči kako se razvlači testo, koliko ljubavi treba uneti u fil i kako se prepoznaje pravi trenutak kada je štrudla gotova – tradicija nije završena. Ona se upravo tada ponovo rađa. Iz jedne stare sveske, jedne majčine kuhinje i jednih vrednih ruku – nastaje ukus koji pamte generacije.

https://youtu.be/1TtBrSNJnj0

Dolazak leta za mnoge znači planiranje putovanja, traženje savršene plaže i odbrojavanje dana do odmora. Ali za vlasnike pasa postoji još jedno važno i lepo pitanje: šta ćemo sa našim četvoronožnim članom porodice — i zašto ga ne bismo poveli sa sobom?

Naš odgovor je jednostavan i pun radosti: ako je pas zdrav, ako mu putovanje prija i možemo da mu obezbedimo bezbedan i prijatan boravak, obavezno ga povedimo sa sobom!

Pas nije obaveza koju ostavljamo kada počinje naš odmor. On je deo porodice, naš verni saputnik kroz svakodnevni život i neko ko sa nama deli i najlepše i najteže trenutke. Zato je sasvim prirodno da i odmor delimo zajedno.

Naravno, letovanje sa psom zahteva malo više planiranja — ali to planiranje donosi mnogo više radosti nego brige. I upravo ono omogućava da odmor bude opušten, siguran i ispunjen — i za nas i za našeg ljubimca.

Odmor je najlepši kada smo zajedno

Psi ne razumeju zašto smo jednog dana spakovali kofere, a njih ostavili kod nekoga. Oni ne znaju za „odmor“ i ne broje dane do povratka. Za njih je najvažnije samo jedno — da su uz svoje ljude.

Zato, kada god je moguće, najlepše je da putujemo zajedno.

Zajedničke jutarnje šetnje pored mora, istraživanje novih mesta, igra u prirodi, odmor u hladu i večernje šetnje dok sunce zalazi postaju uspomene koje greju srce još dugo nakon povratka.

A našem psu? Njemu je često dovoljno samo jedno — da smo tu, zajedno.

Da li je svaki pas spreman za putovanje?

Pre polaska važno je nežno i iskreno razmisliti o njegovim potrebama.

Neki psi obožavaju vožnju, nove mirise i avanture. Drugi su osetljiviji i više vole poznato okruženje i mir.

Zato pre puta obratite pažnju na:

• temperament psa – kako reaguje na nove ljude, mesta i zvukove;
• zdravstveno stanje – posebno ako je pas stariji, veoma mlad ili ima zdravstvene probleme;
• podnošenje vrućine – naročito kod pasa sa kratkom njuškom;
• navike i socijalizaciju – da li je navikao na vožnju i promene.

Ako je potrebno, putovanje se može prilagoditi njegovom ritmu. Češće pauze, kraća vožnja u najtoplijem delu dana i dovoljno vode čine ogromnu razliku.

Ne treba pas da se prilagođava našem odmoru po svaku cenu — već odmor treba da organizujemo tako da i njemu bude lepo i sigurno.

More može biti prelepa avantura za psa

Nova sredina za psa je čitav svet novih mirisa, zvukova i uzbuđenja.

Šetnja obalom, istraživanje prirode, igra u plićaku ili jednostavno ležanje pored vlasnika u hladu mogu postati njegovi najsrećniji trenuci.

Naravno, važno je poštovati pravila plaže i birati mesta na kojima su psi dobrodošli. Sve je više smeštaja i plaža prilagođenih ljubimcima, pa uz malo planiranja možemo napraviti pravi pet-friendly odmor.

Bezbednost je najvažnija — uz puno ljubavi i pažnje

Letovanje sa psom ne znači samo poneti njegovu igračku i krenuti. Potrebno je malo dodatne brige kako bi sve bilo bezbrižno i lepo.

Sveža voda je obavezna

Pas ne treba da pije morsku vodu. Slana voda može izazvati nelagodnost, povraćanje i dehidraciju.

Zato uvek nosite dovoljno sveže vode i prenosivu činiju i nudite mu vodu redovno — čak i kada deluje da nije žedan.

Čuvajte njegove šapice

Vreo pesak i asfalt mogu brzo da opeku osetljive jastučiće.

Najtopliji deo dana nije vreme za duge šetnje. Birajte jutro i veče, kada je sve prijatnije i nežnije.

Jednostavno pravilo: ako je podloga prevruća za vašu ruku, prevruća je i za njegove šape.

Hladovina je obavezna, ne luksuz

Pas mora imati mesto gde može da se rashladi i odmori.

Suncobran, prirodna hladovina, rashladna podloga i stalna dostupnost vode čine ogromnu razliku. Posebno pažljivi budite sa psima koji teže podnose vrućinu.

Najlepši trenuci su rano ujutru i kasnije popodne ili veče, kada sve diše mirnije.

More je divno, ali traži pažnju

Morski ježevi, oštre stene, meduze i razni predmeti u plićaku mogu povrediti radoznalog psa.

Zato ga uvek pratite i ne dozvoljavajte mu da sam istražuje nepoznatu obalu. Posle kupanja obavezno pregledajte šape i kožu.

I zapamtite — nisu svi psi sigurni plivači, čak i ako deluju samouvereno.

Šta spakovati za psa?

Njegov kofer možda nije veliki, ali je pun važnih i dragih stvari:

• sveža voda i prenosiva činija;
• njegova uobičajena hrana;
• povodac i rezervna ogrlica;
• peškir ili prostirka;
• omiljena igračka;
• kesice za higijenu;
• osnovni pribor za prvu pomoć;
• zaštita od spoljašnjih parazita;
• dokumentacija i podaci o vakcinaciji;
• prsluk za plivanje ako je potreban.

I možda najvažnije — njegova rutina i poznate stvari koje mu daju osećaj sigurnosti i mira.

Ne mora svaki trenutak biti na plaži

Odmor sa psom ne znači da morate ceo dan provesti pored mora.

Naprotiv, najlepši dani su često oni jednostavni: jutarnja šetnja, lagani doručak, odmor u hladu, kratka igra i večernja šetnja dok se dan smiruje.

Važno je da usporimo i uživamo u trenutku — bez žurbe i pritiska.

A možda nas upravo to naši psi i uče.

Pas nije nešto što ostavljamo da bismo mi uživali

Naravno, postoje situacije kada putovanje za psa nije dobro rešenje. Ako je bolestan, pod velikim stresom ili bi mu putovanje i vrućina predstavljali rizik, tada je najodgovornije obezbediti mu sigurnu i nežnu brigu kod kuće.

Ali kada pas može bezbedno da putuje i kada smo spremni da odmor prilagodimo i njemu, zašto bismo ga ostavljali?

Godišnji odmor tada ne znači razdvajanje.

On može da znači zajedničke dane na novom mestu, ispunjene radošću, mirisom mora i novim uspomenama.

Jer porodica ide zajedno

Kada kažemo da je pas član porodice, to treba i da živimo.

To znači da ga uključujemo u svoj život koliko god možemo — u šetnje, izlete, vikende, putovanja i, kada su uslovi dobri, u godišnji odmor.

Da, potrebno je malo više organizacije.

Da, možda ćemo birati smeštaj koji prima ljubimce i prilagođavati planove.

Ali zauzvrat dobijamo nešto neprocenjivo: odmor na kojem niko ne nedostaje.

Jer kada već imamo priliku da pobegnemo od svakodnevice i stvorimo nove uspomene — najlepše je kada ih stvaramo zajedno.

Ako možemo bezbedno da povedemo svog psa, povedimo ga. Neka i on oseti more, pesak pod šapama, vetar u krznu i svu radost putovanja.

Jer naši psi ne traže mnogo. Traže samo nas — i mesto pored nas.